Druga HR Experience konferencija zvanično je otvorena panel diskusijom čija je tema bila trenutno goruća situacija na tržištu rada u regionu, uslovljena velikim migracijama stanovništva u one zemlje gde može da se obezbedi bolja budućnost. U Srbiji i zemljama iz okruženja, ove promene zabeležile su najveći rast u proteklih nekoliko decenija čime se stvara deficit na tržištu rada usled nedostatka odgovarajućih kandidata. Učesnici panela Nermana Ajanović, šef razvoja i marketinga, posao.ba iz Bosne i Hercegovine, Igor Žonja, direktor moj-posao.net iz Hrvatske, Sonja Ćetković, direktor Poslovi Infostud iz Srbije i Leoš Černý, šef razvoja prace.cz iz Češke, pokušali su da opišu trenutnu situaciju u svojim zemljama i daju moguća rešenja za rešavanje aktuelnih problema.
“Da bi se stanje popravilo pre svega treba da se prilagodimo i budemo otvoreni za promene. Na prvom mestu se pre svega misli na promene državnih mera na državnom nivou a zatim i one promene koje je neophodno da poslodavci sprovedu na kompanijskom (mikro) nivou. Na taj način se izlazi iz regrutacione zone komfora za koju možda nismo ni bili svesni da smo se nalazili do sada”, istakla je Sonja Ćetković direktor Poslovi Infostud. Ona je dalje objasnila da promene na državnom nivou pre svega treba da se ogledaju u većoj usklađenosti obrazovnog sistema sa tržištem rada kao i strukturnim promenama koje će doprineti da manje ljudi želi da napusti našu zemlju.
Broj radno sposobnog stanovništva u Srbiji je u ozbiljnom padu što HR sektorima dodatno otežava zadatak jer prema procenama između 35.000 i 50.000 ljudi napusti zemlju svake godine. Sada je situacija takva da se zapošljavaju već zaposleni i mnogo je teže privući ljude u kompanije koji već imaju stalan posao. Teže ih je i zadržati jer istovremeno postoji veća ponuda radnih mesta u odnosu na potražnju. Zaposleni tako imaju više mogućnosti da biraju, sa druge strane tržište rada postaje globalno i više se ne takmičimo za talente sa drugim poslodavcima u Srbiji već sa poslodavcima iz celog sveta, što našu zemlju stavlja u još teži položaj. Još jedan od izazova za HR sektor je taj da su trenutno dominantna radna snaga na tržištu rada milenijalci koje je, same po sebi, teže zadržati na jednom mestu.
Prema rečima Nermane Ajanović, opšte je poznato da je Bosna i Hercegovina trenutno među zemljama koje imaju najveću stopu nezaposlenosti u celom svetu. Prema podacima ta stopa se smanjuje u periodu od 2005.godina do danas i najveći interes za potražnjom posla odvija se u zadnjih godinu dana. Agencija za rad i zapošljavanje je objavila podatak da je 10.000 ljudi izbrisano iz evidencije nezaposlenih samo u aprilu 2019.godine. Međutim, realna slika govori da je polovina njih zapravo otišla u inostranstvo, dok je druga popunila njihova upražnjena mesta ili je kasnila na redovno javljanje u birou za nezaposlene. Analizirajući oglase na svom portalu posao.ba, Nermana ističe da su u 2018.godini imali rast od 50% kada su oglasi za poslove u inostranstvu u pitanju, naročito za tri zemlje – Hrvatsku, Nemačku i Sloveniju. Kontaktirajući njihove diplomatske institucije, utvrdili su da je nove radne dozvole dobilo između 70.000 i 80.000 ljudi.
Prema zvaničnim podacima od početka ovog veka Srbiju je napustilo 654.000 ljudi, najviše mladih starosti između 15 i 24 godine. Poslovi Infostud su 2018.godine učestvovali u velikom istraživanju koje je rađeno na svetskom nivou od strane najvećeg svetskog udruženja za zapošljavanje “The Network”. U njemu je učestvovalo preko 350.000 ispitanika na globalnom nivou. Na osnovu odgovora ispitanika iz Srbije, došlo se do zaključka da je ukupan životni standard glavni razlog za odlazak u inostranstvo. To se odnosi na sve uslove života i rada a ne samo na zaradu kako se najčešće misli. Nekada su se na ovaj korak dominantno opredeljivali muškarci, međutim danas mnogo više žena i čitavih porodica se odlučuje na ovaj korak. Zabrinjava i činjenica da se povećava broj visokoobrazovanih mladih koji odlaze.
Igor navodi da je u Hrvatskoj slična situacija, sa stopom nezaposlenosti nešto više od 20%, s tim da, od početka ove godine, postoji ekspanzija zapošljavanja “sedih glava” odnosno penzionera gotovo u svim branšama. To su osobe koje već imaju dosta iskustva, izgrađene porodice i još uvek su radno sposobni jer se uslov za odlazak u penziju ispunjava sa 50 godina starosti. Promena državnih mera omogućila je starijem stanovništvu da zadrži svoju penziju i stekne mogućnost zaposlenja sa radnim vremenom od 4h na dnevnom nivou.
Hrvatsku je napustilo oko 500.000-600.000 ljudi u poslednjih 6-7 godina. Prvobitno je najveći odliv bio među NKV radnicima, međutim sada je 30% onih koji odlaze sa diplomom srednje škole i 66% visokoobrazovanih. Destinacija za koju se najčešće opredeljuju je Nemačka, prvo zato što može da apsorbuje veki broj ljudi a drugo zato što je ekonomski najrazvijenija zemlja u Evropi. Nakon iznete statistike Igor Žonja je izjavio: “Ja bih najviše voleo kada Bosna i Hercegovina i Srbija ne bi ponavljale greške koje smo mi pravili. To se pre svega odnosi na odgovorno korišćenje predpristupnih fondova iz EU koje treba usmeriti na razvoj da bi kasnije u toj istoj Evropi bili konkurentni”. On je dalje objasnio da postoje dva osnovna razloga zbog kojih ljudi odlaze – ekonomski razlozi i nezadovoljstvo usled načina na koji se vodi zemlja.
Stopa nezaposlenosti u Češkoj je manja od 2,5%, na tržištu rada ima 5,5 miliona zaposlenih od kojih 4-4,5 miliona spada u kategoriju zaposlenih i preduzetnika. Osnovna ekonomska grana Češke ogleda se u proizvodnji što je svrstava među najsnažnije države u Evropi (zemlja sa najvećim procentom proizvodnje). Nakon ekonomske krize 2008. i 2009. godine, Češka Nacionalna Banka je stvorila povoljne uslove za investitore te tako ne samo da je omogućila zemlji izlazak iz krize već je obezbedila i prosperitet, objasnio je Leoš Černý, učesnik panela iz Češke.
U cilju sprečavanja odliva najsposobnijeg radnog stanovništva, nedavno su srpski mediji preneli vest da je vlada donela odluku i da je u toku formiranje Agencije za cirkularne migracije koja će imati ulogu da obezbedi povratak onih koji već žive i rade u inostranstvu i da tom prilikom oni već u napred znaju budućeg poslodavca u Srbiji. “Ako pogledamo faktore zbog kojih ljudi zapravo odlaze – nedostatak vladavine prava, sistem školstva i zdravstva je neuređen, što živimo u nesređenom društvu, šta bi ih onda navelo i da se vrate. Zasigurno to nije posao jer ga imaju u zemlji u koju su otišli. Ali, da ne donosimo prerano zaključke, vreme će pokazati kako će Agencija funkcionisati”, izjavila je Sonja.
Na pitanje da li bi povećanje zarada sprečilo migracije, Nermana kaže da sva istraživanja pokazuju da plate nisu glavni razlog zašto ljudi odlaze. Motiv za napuštanje zemlje je politička i ekonomska nesigurnost u Bosni i Hercegovini. Ona smatra da benefiti značajnog smanjenja doprinosa koje je vlada obećala svim poslodavcima koji povećaju plate svojim zaposlenima na 550 KM (oko 275 Eur), neće nikoga zaustaviti da napusti BiH. U nastavku je dodala: “Oni koji imaju mnogo više od toga odlaze jer su izgubili svaku nadu da će se nešto promeniti na bolje”.
Da bi se obezbedio prosperitet na tržištu rada poželjno je da se izvrše strukturne promene. “Zaposlenost u hrvatskom javnom sektoru iznosi 250.000 ljudi, a realno prema broju stanovnika bi trebalo da ima 125.000 ljudi. Da bi se došlo do tog nivoa potrebno je da imate plan koji bi pomogao tim ljudima da se edukuju i ponovo dođu na tržište rada. S druge strane, stopa uvoza radne snage je drastično povećana na 60.000 za godinu dana. Verujem da bi se iseljavanje sprečilo ako bi se sprovele ozbiljne strukturne reforme u domenu pravne sigurnosti, penzijskog i zdravstvenog fonda”, naglasio je Igor.
Svesni smo da je sve veći tehnološki razvoj i uloga automatizacije i robotizacije na globalnom nivou. Na pitanje kakvu strategiju planira Češka i da li postoji bojazan da će roboti preuzeti poslove ljudima, Leoš je odgovorio: “Digitalizacija danas olakšava svakodnevni život. Danas ne morate otići u poštu da pošaljete pismo jer možete poslati e-mail, nije potrebno da idete u banku i plaćate račune jer to možete uraditi online od kuće,…Sa druge strane, svako radno mesto u kompaniji stvara još jedno novo jer se povećava potreba za veću ekspertizu na određenom polju te tako danas imate pozicije UX expert, UX Researcher, Data Specialist itd što ranije nije bio slučaj. U našoj proizvodnji robotizacija bi olakšala određene procese, zaposleni bi se dodatno edukovali u cilju bolje interpersonalne komunikacije čime bi poslovi dodatno dobili na vrednosti”.
U prilog benefita edukacije govori i činjenica da je još 2015.godine jedna od vodećih svetskih konsultantskih kompanija, Ernst & Young, izjavila da će u buduće izostaviti diplomu kao uslov za apliciranje za posao jer nema jasnog dokaza između akademskog uspeha i uspeha u kompaniji. Zaključak analize preko 400 svojih zaposlenih bio je da diploma nije ni u kakvoj vezi sa kvalitetom rada u kompaniji. Cene se integritet, veštine i sposobnosti zaposlenih za usvajanjem novih znanja. Ovaj recept primenjuju još neke kompanije poput Google, Glassdoor.com itd i sasvim je sigurno da će ovakav koncept uskoro biti deo svakodnevnice. “Usled dostupnosti informacija, danas je mnogo lakše postati ekspert u nekoj oblasti zbog čega se, u neku ruku, smanjuje značaj formalnog obrazovanja. Trendovi su drugačiji i više nije važno da obrazovanje traje određeni broj godina. Mlađe generacije, milenijalci, su veoma talentovani i možda najkreativnija generacija koju smo imali do sada. Problem je što ih ne drži mesto, ali ako im pružimo interesantne projekte i zadatke omogućićemo da ih zadržimo duže. Njihova generacija će verovatno napredovati više nego prethodne iz razloga što smeju i što se odvaže da pokušaju”, naglasila je Sonja.
S tim u vezi, HR stručnjaci imaju veliki izazov prilikom selekcije i zapošljavanja kandidata. Mladi su u potrazi za poslom koji ima svrhu a da to nije sticanje profita. Oni žele da doprinose društvu zbog čega traže određene poslodavce. “Poruka za HR je da oblikuju kulturu kompanije na taj način da daju smisao poslovima koje ljudi rade. Seniori su nam takođe potrebni jer imaju više iskustva, ali energija koju mladi imaju danas je definitivno veliki doprinos”, objasnila je Nermana. Kao zaključak, učesnici panela su se složili da se uslovi rada moraju poboljšati i da se kontinuirano moramo edukovati i prilagođavati uslovima tržišta rada. Svako od nas mora da ima odgovornost da se stalno menja i uči, i uz dobar plan započeće postepena transformacija društva koja će svima omogućiti bolji život.
