Peta konferencija HR Experience, u organizaciji Infostuda, održana je 18. maja u hotelu „Metropol Palace“u Beogradu. Kroz predavanja vodećih HR stručnjaka i kroz razmenu praktičnih iskustava i znanja sa učesnicima, promišljale su se teme sreće na poslu, dizajna ponašanja, liderstva, komunikacije, učinka na poslu i agilnosti.
Predstavljeno je pet najuspešnijih HR priča, izabranih među 53 pristiglih na konkurs i glasovima publike za najbolju izabran je projekat IT kompanije Mikroelektronika “Još jedan život”. Dodeljena je i nagrada stručnog žirija za najbolju Employer branding praksu. Ova prestižna nagrada pripala je kompaniji Neoplanta iz Novog sada za projekat “Žene mogu sve!”
Živimo u vremenu promenjenih očekivanja kandidata i zaposlenih, rekla je, otvarajući konferenciju Sonja Ćetković, direktorka Infostuda. Ona je istakla da, iako zapošljavanje više nije u zamahu u kojem je bilo prošle godine, kandidati i zaposleni su i dalje spremni da pregovaraju kada odlučuju o svom radnom mestu. Ovo se posebno odnosi na industrije i profile koji su i dalje deficitarni na tržištu rada. Sonja Bunčić, programska direktorka konferencije, takođe je pozdravila prisutne, istakavši IT sektor kao onaj u kome je u periodu između dve konferencije bilo najviše aktivnosti na tržištu rada.
Lacinai: Svako utiče na sve
O načinima održanja motivisanosti i angažovanosti radnika u nesigurnim vremenima, govorio je Antonio Lacinai iz Švedske, koji je deo detinjstva proveo u Srbiji.
Lacinai je rekao da svaka priča ima svoje heroje, pa su takvi heroji lideri koji svojom empatijom, energijom i jasnošću predvode svoje timove. Sa druge strane, ne samo što postoje lideri koji ne vladaju ovim veštinama, već postoje i oni koji svesno biraju drugačiji put. Efikasnost i energija bez empatije su sociopatija, rekao je Lacinai i naveo primer francuskog poslovnog lidera koji je želeo da smanji broj zaposlenih na bizaran, ali ne i toliko redak način. U konkretnom slučaju s obzirom da je u Francuskoj teško i skupo otpustiti ili proglasiti viškom radnike, on je izabrao da ih namernim mobingom natera da sami odu. Da li je bio efikasan? Jeste. Istraživanja pokazuju da 25% ljudi koji su izloženi maltretiranju na radnom mestu potraže novi posao, a to uradi i 20% onih koji su svedočili maltretiranju.
Lacinai je upozorio da ne postoji mogućnost da ne komuniciramo. Ovim stavom se nije zadržao samo na neverbalnoj komunikaciji pokreta tela, već je naglasio da čak i kada se povučemo iz verbalne ili pisane komunikacije, takvim stavom i dalje komuniciramo. Dakle, uvek komuniciramo i svako utiče na sve, rekao je Antoni Lacinai, ističući važnost toga da upravljamo sobom.
Gomilanović: Šta sad sreća ima s tim
Mirjana Gomilanović, profesionalni sertifikovani kouč iz oblasti razvoja lidera i organizacionog rasta, deo svog obraćanja učesnicima konferencije posvetila je tehnikama izgradnje emocionalne inteligencije i pozivanju na održivost. Iako je briga o životnoj sredini jedna od njenih važnih vrednosti i bitnih identiteta, podsetila je da je održivost i šira kategorija od ekološke. Održivost znači da li će nešto moći da traje i da se razvija i nakon nas, i u tom smislu nije samo kategorija brige o prirodnoj sredini, već i o planu nasleđivanja, razvoja zaposlenih, uspešnog modela poslovanja itd.
Uspešan znači biti u skladu sa okruženjem i potrebama tržišta i ljudi koje vodimo, u svakom trenutku i u svim okolnostima. Nažalost, većina lidera zaboravlja da uskladi sebe, a težnja ka skladu unutrašnjeg života u promenljivim okolnostima je ključna da bismo mogli voditi druge kao autentični lideri od poverenja, rekla je Mirjana Gomilanović. Kakve veze sreća ima sa liderstvom, upitala je ona pa podsetila da naše ophođenje prema ljudima, utiče ne samo na njih i nas, već i na druge ljude s kojima oni ulaze u kontakt, pre svega na njihove porodice i kolege.
Dizajniranje sreće
Sledeći govornik, Astrid Groenewegen, suosnivač Behavioural Design Academy, takođe je pričala o sreći na poslu, ali sa stanovišta bihejvioralnih nauka. Ona je rekla da je jedno od najčešćih pitanja, kada na engleskom jeziku ukucamo “kako da” – kako da budem srećan. Iako su objavljenje hiljade knjiga na tu temu, ljudi ne umeju da predvide šta će ih usrećiti, rekla je Astrid Groenewegen.
– Svi imamo psihološki imuni sistem koji nam pomaže da se nosimo sa neuspesima i sprečava negativan uticaj na našu sreću. Ona nas štiti od najgorih posledica nesreće ali nas i onemogućuje da duže uživamo u nečemu na šta se naviknemo, bilo da je to povišica, besplatan ručak ili nešto drugo”, rekla je Astrid Groenwegen i istakla:
– Dizajniranje srećnog tima ili organizacije kreće od toga da razumemo ljudske potrebe, odnosno da shvatimo ljude sa koje radimo prvo kao ljude a tek potom kao kolege ili zaposlene.
Ljudi teže društvenom poređenju čak i sa ljudima sa kojima nema smisla da se porede i skloni su da donose na osnovu toga odluke koje su neočekivane za one koji nemaju znanja da predvide ljudska ponašanja. Kao primer, Groenwegen je navela eksperiment u kojem su ljudi birali da li bi radije uzeli 50 000 dolara ukoliko njihove kolege dobiju upola manje, dakle po 25 000, ili bi uzeli 100 000 dolara ali da to znači da kolege dobiju po 250 000. Da bi izbegli da dobiju manje nego kolege ili da bi izbegli da njihove kolege dobiju više od njih, ljudi su se većinom opredeljivali za manji novac, dakle za opciju sa 50.000.
Šta pokreće naše ponašanje?
Prečesto HR intervencije počinju i završavaju se ponašanjem, upozorio je najpoznatiji govornik na Petoj konferenciji HRExperience Dr Alan Watkins. Dr Watkins je priznati međunarodni stručnjak za liderstvo i ljudske performance, koji pored diplome medicine, poseduje diplomu iz psihologije i doktorat iz imunologije. Njegovih pet TEDx predavanja, privukla su više od 7 miliona gledalaca. Gostujući je profesor biznisa na Kingston Univerzitetu u Londonu. O tome šta stoji iza naših ponašanja i na šta sve možemo da utičemo rekao je:
– Bez razumevanja šta pokreće ponašanje, gotovo je nemoguće postići trajnu promenu i bolji učinak.Naše ponašanje je vođeno onim što mislimo. Ali ono što mislimo određeno onim što osećamo. Ako želite da promenite ono što neko misli, morate da promenite ono što oseća.
Još važnija za naše performanse od razmišljanja ili osećanja su naše sirove emocije. Morate da promenite emociju, da promenite osećanja, da promenite razmišljanje da biste na kraju promenili svoje ponašanje. Konačno, mimo emocija, dolazimo do samog srca stvari – do naše fiziologije.
Kako svako može postati koherentniji i pametniji, zdraviji i srećniji? Počnimo od vežbi disanja, predložio je dr Watkins i pokazao na primeru jedne od učesnica konferencije.
– Postizanje kontrole nad našim emocionalnim stanjem može početi koherentnošću samo jednog fiziološkog sistema, našeg srca, i to je u velikoj meri omogućeno kroz svesnu kontrolu vašeg srca putem vašeg disanja. Ne radi se uopšte o dubokom disanju, već o ritmičnom i ravnomernom disanju kroz centar vaših grudi. Počnite tako što ćete naučiti da kreirate to koherentno stanje za svojim stolom, a zatim pređite na održavanje koherentnog stanja u bilo kojoj situaciji na poslu, koliko god bila stresna, rekao je dr Watkins.
Kao poslednji govornik na ovogodišnjoj konferenciji HRExperience, prisutnima se obratila Pia Maria Thoren, pionir pokreta agilnosti u HR-u. Ona je podsetila da su organizacije društveni sistemi i da im stoga odgovara agilni način rukovođenja. U socijalnom sistemu, za razliku od mašine, ne možete jednostavno da zamenite deo koji ne radi dobro ili ga više nema, rekla je Pia Maria Thoren u uvodu govora o agilnosti.
Prvo mesto za Neoplantu i Mikroelektroniku
Nagrada za najbolju EB praksu, odnosno praksu brendiranja poslodavca, dodeljena je kompaniji iz industrije proizvodnje i prerade mesa – nagrađena je Neoplanta iz Novog Sada za projekat “Žene mogu sve!”.
U pitanju je inicijativa kojom je ova kompanija ne samo olakšala način na koji se posao obavlja, što znači svim radnicima, već je, ciljano rešavajući fizički zahtevne aspekte posla omogućila i ženama da se prijave za radna mesta koja su im ranije bila teže dostupna. Na ovaj način kompanija je izašla u susret i zaposlenima i kandidatima, a pri tome šireći bazu potencijalnih kandidata.
Projekat “Još jedan život”, za koji je, kao najuspešnija HR priča nagrađena Mikroelektronika glasovima prisutnih učesnika konferencije, fokusiran je na uvođenje četvorodnevne radne nedelje u kompaniji. Sam naziv projekta upućuje na dodatno vreme koje su zaposleni u proizvodnji dobili time što je od 1. 10. 2022. godine ova kompanije i zvanično uvela četvorodnevnu radnu nedelju.
Druga nagradu za najuspešniju HR priču dodeljena je kompaniji iz oblasti Telekomunikacija “Telesign” za projekat iz oblasti priznanja zaposlenima – Top Achievers club, treća kompaniji Nelt za projekat “Merenje indeksa organizacionog zdravlja”, četvrta kompaniji Luxsoft za “Skaliranje tima: od 0 do 1000 zaposlenih za 9 meseci a peta je dodeljena za projekat “Funkcionalne akademije” – Atlantic grupi (oblast FMCG) koja je godinama u vrhu najuspešnijih HR priča.
